Iz dubina naslaga lesa i gline, svetlo dana u našem dragom komšiluku ugledali su arheološki artefakti iz kasnog srednjeg veka. Tragovi keramike, kako rekoše stručnjaci iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Iako su obronci Fruške gore i priobalje Dunava predeli bogati istorijom i prirodnim lepotama, retke su danas prilike da svedočite o susretu tri kraka ljudskih aktivnosti na jednom mestu.
Naime, u našim Karlovačkim vinogradima trenutno se ukrštaju i susreću – poljoprivreda, u najlepšem ruhu vinogradarstva i voćarstva, zatim industrijska, ili bolje reći, predindustrijska eksploatacija najkvalitetnije gline za proizvodnju cigalja od kojih se prave kuće, i na kraju, kulturno-istorijski artefakti iz poznog srednjeg veka, pre Kolumbovog putovanja u Ameriku.
Pretpostavlja se da je Kralj Dragutin, od Nemanjića, ovde imao svoje posede dok je stolovao u Sremu. Neki kažu da ipak bio južnije na Savi, ali mi volimo da verujemo da je to bilo kod nas u Vinogradima.
Sad čekamo potvrdu od stručnjaka iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture…
Ako nije Dragutin, pitamo se ko li je ovo zdanje postavio ovde na rimskom limesu, na granici svetova, da mu zaleđe čuvaju fruškogorske šume, dok gleda na Dunav i u daljine, u prostranstva Bačke.
Novo otkriće nam svedoči pre svega o bogatstvu reona Karlovačkih vinograda. Vredna arheološka građa se trenutno nalazi u zoni proširenja eksploatacije gline, koju sprovodi ciglana. Minimum zakonske obaveze ove firme je da obezbedi istraživanje koje je u toku.
Krcato je, što bi se reklo. Uvek poneko fali, ali danas su svi tu.
Baš u našem kraju, tu na Karašu, nađeni su i tragovi naseobina, poluzemunice koje datiraju još iz doba neolita. To je bilo davno-davno, pre sedam hiljada godina… Ali, pričaćemo još o tome.
